ANAHRONOST IZVOZNE STRUKTURE: PREPREKA PRIVREDNOM RASTU

Abstract

Iako je smanjenje spoljnotrgovinske neravnoteže gotovo jedini pozitivan makroekonomski pomak u 2005. godini, čini se da ona bez razloga gubi na značaju. Drugi gorući ekonomski problemi, pre svega inflacija, potisnuli su ovaj, ranije i te kako aktuelni problem u drugi plan. Svakako, mora postojati razumevanje za takav tretman od strane kreatora ekonomske politike uzme li se u obzir činjenica da će ovogodišnja inflacija gotovo dvostruko premašiti prvobitno planiranu te da Medunarodni monetarnifond čvrsto insistira na dodatnom pooštravanju kako fiskalne, tako i monetarne politike, ne bi li se obuzdala narastajuća cenovna nestabilnost. Najveći deo odnosnih zahteva kreatori ekonomske politike većsu ispunili. Ipak, spoljnotrgovinska neravnoteža jeste i dalje prilično visoka. Ova tezaje podržana činjenicom da je Srbija zemlja u tranziciji sa gotovo najnižim stepenom pokrivenosti uvoza izvozom. lako je u tekućem delu godine ostvaren rast robnog izvoza, teško je reći koliki deo tog rasta se odnosi na realni rast prouzrokovan ranijim procesima privatizacije i restrukturiranja, a koliki na realnije statističko iskazivanje koje je posledica uvođenja poreza na dodatu vrednost (PDV). Takođe, i na strani uvoza postoje izvesne nejasnoće. Ekonomisti se slažu da je uvođenje PDV dovelo do prelivanja uvoza iz 2005. u 2004. godinu, naročito tokom poslednja tri meseca 2004. godine. Pored toga, čini se da postoji širok konsenzus da je uvodenje PDV impliciralo smanjenje fenomena za koji se ranije, najčešće od starne kreatora ekonomske politike, pretpostavljalo da igra znaćajnu ulogu u iskazivanju spoljnotrgovinskog deficita. Reč je o "naduvavanju" uvoznih faktura. Eliminisanje ili bar redukovanje ovog fenomena rezultiralo je realnijini iskazivanjem vrednosti robnog uvoza. Nema sumnje da jejedan deo ovogodišnjegsmanjenja spoljnotrgovinske neravnoteže u vezi sa privremenim poremećajem koji je izazvan uvođenjem PDV. Sa druge strane, ostatak je u vezi sa rastom izvoza koji jeste posledica restrukturiranja i privatizacije domaćih preduzeća. Drugim rečinia, da pomenuti poreski oblik nije uveden, spoljnotrgovinski deficit bio bi smanjen, ali dosta slabijim intenzitetom.