INTERNACIONALNI MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA I ORGANIZACIONO UČENJE

Abstract

Globalna preduzeća su snažno pritisnuta potrebom da istovremeno i podjednako efikasno upravljaju globalno, budući da ceo svet za njih predstavlja jedinstveno tržište, i lokalno, s obzirom na to da svetsko tržište čini veliki broj različitih i slabo povezanih tržišta. Upravo ta potreba da istovremeno budu i globalna i lokalna dobija karakteristiku najvećeg izazova za menadžment globalnih preduzeća XXI veka. Ovaj zahtev postavlja pred upravljanje ljudskim resursima (ULJR) u globalnim preduzećima već ne izazove u pogledu načina kako to i ostvariti. Najvažniji ciljevi ULJR-a u globalnom preduzeću upravo i jesu obezbeđenje konkurentske prednosti, efikasnosti, lokalne responzivnosti i fleksibilnost, ali i transfer znanja i učenje unutar globalnog preduzeća. Poslednji navedeni cilj, transfer znanja i učenje unutar globalne organizacije, mnogi autori navode i kao osnovni motiv nastajanja globalnih preduzeća. Međutim, bez obzira na značaj organizacionog učenja za globalna preduzeća, u literaturi iz oblasti internacionalnog ULJR-a postoji praznina u pogledu preporuka kako razviti ovu organizacionu sposobnost, kako je unapređivati i meriti i kako obezbediti da taj proces kontinuirano traje. Cilj ovog rada je da na osnovu pregleda relevantne literature analizira uticaj koji procesi globalnog diferenciranja i lokalne integracije imaju na mogu}nosti organizacionog učenja i ulogu koju ULJR u globalnim preduzećima ima u diseminaciji i transferu znanja kroz organizaciju.