SISTEM I POLITIKA DEVIZNOG KURSA DANAS U SVETU

Abstract

Izbor režima deviznog kursa značajan je ne samo sa aspekta njegovog uticaja na trgovinske tokove, već i zbog inflatornih očekivanja. Moguće je da za zemlje koje se suočavaju sa dezinflacijom fiksni devizni kurs predstavlja prikladnije rešenje. Ali, u zemljama sa značajno pogoršanim trgovinskim bilansom i sporim rastom, možda bi fleksibilniji režim predstavljao bolje rešenje. Prema prirodnoj klasifkaciji iz 1980-tih i 1990-tih, srednji režimi mogn da pruže značajne prednosti — njima su obuhvaćene dobre strane oba ekstrema, a istovremeno se izbegavaju mnogi troškovi. Međutim, mnogi eksperti su predvideli da će se režimi deviznog kursa kretati "bipolarno" ka ekstremima, "tvrdim" vezanim ili slobodno fluktuirajućim režimima. Veliki broj zemalja obelodanio je svoju nameru da će omogućiti veću fleksibilnost deviznog kursa. U praksi, međutim, zemlje se pribojavaju fluktiranja. Ovde razlikujemo razvijene zetmje, nove tržišne ekonomije i druge zemlje u razvoju. Tako, dok zemlje s nerazvijenom tržišnom ekonomijom mogu da steknu kredibilitet vezivanjem svojih deviznih kurseva, tržišnim ekonomijama u razvoju je to teže izvesti i mogle bi da profitiraju ako "nauče da fluktuiraju". Razvijenije ekonomije koje imaju pristup međunarodnim tržištima kapitala u najboljoj su poziciji da profitiraju od fleksibilnosti deviznog kursa. Rezultati istraživanja pokazuju da se udeo zemalja koje usvajaju srednje režime srnanjuje u prilog većoj fleksibilnosti ili flksnosti, što se naročito odnosi na zemlje koje su bolje integrisane u međunarodna tržišta. Međutim, ne postoji konačni zaključak u prilog ideji da će srednji režimi u potpunosti nestati.